Jednom sam sanjala da idem do nekakve bolnice 15icom, ali je stanica na kojoj sam sisla izgledala vise kao neka zeleznicka stanica, sad kad razmislim dosta lici na zelenicku stanicu tosin bunar, samo nije uzdignuta bila. Kad sam izasla iz autobusa isla sam preko neke ogromne livade i u daljini se videla bolnica, i kako sam se priblizavala videla sam neku medicinsku sestru pored jedne bas velike rupe, bukvalno savrsen krug precnika jedno 3-4 metara, i iz te rupe izvire neka gusta roza tecnost, podsecala je na peptobizmol. Rupa izgleda prazno, ali je ta tecnost svakako nekako izvirala iz te rupe, kao bila je po obodima i tekla tako. Ta medicinska sestra je pokusavala da ocisti tu tecnost i da vrati u rupu, i to je sve sto se secam u principu.
Nekom drugom prilikom sam sanjala beskonacno crno nistavilo kroz koji voze autobusi, kao lebde u vazduhu maltene. Svuda su bili masovni, skoro beskonacni betonski stubovi, i autobusi su te stubove zaobilazili, a stanice su bile samo betonske ploce, koje nikad nisam videla zapravo kako ostaju u vazduhu, moja pretpostavka je da lebde ali nekako mislim da to nije bilo to.
Nekom drugom prilikom sam sanjala beskonacno crno nistavilo kroz koji voze autobusi, kao lebde u vazduhu maltene. Svuda su bili masovni, skoro beskonacni betonski stubovi, i autobusi su te stubove zaobilazili, a stanice su bile samo betonske ploce, koje nikad nisam videla zapravo kako ostaju u vazduhu, moja pretpostavka je da lebde ali nekako mislim da to nije bilo to.
