Ovde mozete postaviti utiske sa izlozbe: obrazovanje i obrazovanje
Ауторски пројекат: Жарко Алексић
Уметнице/и: Сања Лазић, Софија Стевановић, Ђорђе Туфегџић, Урош Игњатовић, Андреја Станковић, Лука Јоксимовић, Јелисавета Кабаш, Симона Радојковић, Угљеша Цвејић, Ана Стојковић, Јелена Рендулић, Анђела Тасић, Катарина Маричић, Коста Аралица, Андреа Жуљевић, Мила Руњајић, Бојана Поповић, Вања Долганов, Тијана Зурковић, Милица Јанковић
Од 20 марта до 8. априла 2026
Галерја ФЛУ
Образовање и Образовање је пројекат који полази од језичке игре и на први поглед двосмислено упућује на образовање као едукацију („процес промене личности у жељеном правцу усвајањем различитих садржаја у зависности од узраста и потреба јединке“) и образовање као чин обликовања, формирања и сачињавања.
Овај пројекат преиспитује улогу образовних институција у формирању мишљења, учењу вештина и разумевању уметности у ужем и ширем смислу, као и контексте у којима се научена знања могу применити. Рад је тертиан као тотално уметничко дело / Gesamtkunstwerk, који у покушају демократизације знања и кроз критички однос према његовој елитизацији, настоји да дестабилизује дихотомију елитистичке и популистичке уметности.
Знање и учење функционишу као доминантни идеолошки апарати индоктринације, али и као алати моћи, те су стога предмет бројних критичких осврта.
Рад Образовање и Образовање подељен је на два дела. Први део чини изложена архива књига факултета, односно литература из силабуса професора — књиге, текстови и Периодика су архиве који учествују у интернализацији знања. Кроз процесе неуропластичности, та знања се „складиште“ у мозгу, дословно учествујући у формирању његове физичке структуре како каже Катарин Малабу у књизи “Шта треба да радимо са нашим мозгом“. Књиге су постављене тако да формирају нетранспарентну платформу (видљиви су само њихови ободи) по којој је могуће кретати се. Ходање по тој нестабилној, платформи, производи благи осећај нелагоде, посебно у стомаку, који у спрези са проприоцептивним чулом активира рефлексију и критички осврт, позивајући на преиспитивање позиције са које се стоји и мисли.
Други део пројекта чине радови студената и студенткиња реализовани током године. Кроз сопствене уметничке праксе и истраживања, они постављају релевантна питања — како о институцији уметности, тако и о образовним структурама и сопственој будућности делања унутар уметничког поља. Сви радови су постављени на самој платформи, те је за њихов доживљај неопходно физичко укључивање — пењање и кретање кроз простор.
Ауторски пројекат: Жарко Алексић
Уметнице/и: Сања Лазић, Софија Стевановић, Ђорђе Туфегџић, Урош Игњатовић, Андреја Станковић, Лука Јоксимовић, Јелисавета Кабаш, Симона Радојковић, Угљеша Цвејић, Ана Стојковић, Јелена Рендулић, Анђела Тасић, Катарина Маричић, Коста Аралица, Андреа Жуљевић, Мила Руњајић, Бојана Поповић, Вања Долганов, Тијана Зурковић, Милица Јанковић
Од 20 марта до 8. априла 2026
Галерја ФЛУ
Образовање и Образовање је пројекат који полази од језичке игре и на први поглед двосмислено упућује на образовање као едукацију („процес промене личности у жељеном правцу усвајањем различитих садржаја у зависности од узраста и потреба јединке“) и образовање као чин обликовања, формирања и сачињавања.
Овај пројекат преиспитује улогу образовних институција у формирању мишљења, учењу вештина и разумевању уметности у ужем и ширем смислу, као и контексте у којима се научена знања могу применити. Рад је тертиан као тотално уметничко дело / Gesamtkunstwerk, који у покушају демократизације знања и кроз критички однос према његовој елитизацији, настоји да дестабилизује дихотомију елитистичке и популистичке уметности.
Знање и учење функционишу као доминантни идеолошки апарати индоктринације, али и као алати моћи, те су стога предмет бројних критичких осврта.
Рад Образовање и Образовање подељен је на два дела. Први део чини изложена архива књига факултета, односно литература из силабуса професора — књиге, текстови и Периодика су архиве који учествују у интернализацији знања. Кроз процесе неуропластичности, та знања се „складиште“ у мозгу, дословно учествујући у формирању његове физичке структуре како каже Катарин Малабу у књизи “Шта треба да радимо са нашим мозгом“. Књиге су постављене тако да формирају нетранспарентну платформу (видљиви су само њихови ободи) по којој је могуће кретати се. Ходање по тој нестабилној, платформи, производи благи осећај нелагоде, посебно у стомаку, који у спрези са проприоцептивним чулом активира рефлексију и критички осврт, позивајући на преиспитивање позиције са које се стоји и мисли.
Други део пројекта чине радови студената и студенткиња реализовани током године. Кроз сопствене уметничке праксе и истраживања, они постављају релевантна питања — како о институцији уметности, тако и о образовним структурама и сопственој будућности делања унутар уметничког поља. Сви радови су постављени на самој платформи, те је за њихов доживљај неопходно физичко укључивање — пењање и кретање кроз простор.
