臨 - Približavanje

Često dok crtam, kad završim skeč, razmišljam da ga samo tako ostavim i da olovkom bolje definišem linije.
   

Naravno, skoro nikad to ne uradim, ako sam zadovoljna skečom imam potrebu da idem dalje i pređem crtež markerom. U tom procesu, ponekad mi se dobijeni proizvod manje sviđa od inicijalnog skeča, ali od tog momenta se više ne radi o mom ličnom zadovoljstvu sa time što sam napravila već je u pitanju u šta to na čemu radim može da se pretvori.
   

Krajnji proizvod nikad ne bude ono čemu sam se nadala, ali na kraju budem zadovoljna 
   

Veliki pozdrav svima 

[djela]

Mng je sladak ovaj crtez
Mada postoji nesto jako licno i sirovo u olovci sto mislim da marker samo ne moze da preslika

Kao meni bolje izgleda ovaj sa markerom al kontam da je ovaj sa olovkom nekako iskreniji i vise lican pa subjektivno bude blizi srcu

Nekako mi izgleda da je ta disonanca emotivne a ne tehnicke prirode

Mng je sladak ovaj crtez
Mada postoji nesto jako licno i sirovo u olovci sto mislim da marker samo ne moze da preslika

Kao meni bolje izgleda ovaj sa markerom al kontam da je ovaj sa olovkom nekako iskreniji i vise lican pa subjektivno bude blizi srcu

Nekako mi izgleda da je ta disonanca emotivne a ne tehnicke prirode

Hvala!!

I slazem se s tobom, definitivno mislim da olovka mnogo bolje prenese kako se ja osecam povodom toga sto crtam, ali s druge strane ima neceg lepog u tome da pustim da se to sto pravim pretvori u nesto skroz novo, mimo toga koliko dobro prenosi moja osecanja i misli.